umirovljenici

KOMENTAR DANA: Iskrenost nije loša osobina!

Autor: Sedina Perva / Dnevno.ba

KONJIC - Koštala me iskrenost puno puta, kao i mnoge od nas, ali… Ja nastavljam tako jer drugačije ne znam.

Razne vrste tekstova sam pisala i objavila, bilo je svega… Tekstovi podrške, intervju sa ovim, onim, raznim osobama (dodatna reklama onim osobama koje su to zaslužile po mom mišljenju, bez ikakve moje koristi od toga); Emotivni tekstovi, oni o mom životu i preživljavanju nekih situacija; Brutalno iskreni (kao što su i svi ostali ali pisani na drugačiji način), kao što je onaj o skinutim ženama, pa onaj o doktorima i njihovom uzimanju mita, mom doživljaju bolnice i smrti majke. Baš je taj tekst prošao BiH, otišao van države, čulo se nadaleko pa sam bila svjesna da to donosi razne stavove, mišljenja, pohvale, napadanja…

Ali zašto ovo sve pišem otkrivam u nastavku.

Ja sam magnet za budale, to sam shvatila. Kažu kako zračiš tako i privlačiš. Ma haloo ljudi, to su vam slagali :D.

Uglavnom, prije nekog perioda (ne tako davno, možda nekih mjesec dana) pođem da predam sve potrebne papire za novu osobnu kartu. Cestu prelazi neka žena, meni nepoznata, noseći u rukama dvije pune kese, nečeg. Otežano hoda, vidi se. Priđem joj i kažem da ću joj pomoći odnijeti kese gdje treba. Kroz razgovor utvrdimo da smo pošle na isto mjesto, ona ide uzeti osobnu kartu koja je, kako kaže, nada se gotova, pa će sin doći po nju autom čim ona završi.

Ponesem kese i pomognem joj preći cestu. Dolazimo do Pošte a tamo pauza traje još nekih 10-ak minuta. Pođe mene žena da “pegla” pitanjima, ko sam, šta sam, odakle, čim se bavim… I dođemo do priče da se zna meni “omaknuti” pa koji tekst napisati za ovaj portal. Na pitanje koje vrste odgovaram da je to neka vrsta podrške ljudima kroz intervju i slično (izabrala ja lukavo za njenu pamet najnormalnije jer vidim da je pametnjakovićka). Kaže ona, pa mislim da citiram:

“Bravo sine. To je pametno, to jes’. Pitam jer pričo’ mi unuk da ima neka baš iz Konjica koja piše svašta, od skidanja, potplaćivanja doktora do tekstova kroz koje provlači i bivšeg javno…”.

Vidim kako stvari stoje pa se odlučim malo poigrati.

“Ma jašta je, znam, čula sam za tu. Rospija neka.”

“Jes’, treba se šutit, javno ne pričat. Moja prva rodica doktorica i našla se uvrijeđena, ljuta… Treba se štošta i pretrpit, progutat, u prsa stavit. Nek’ puknu ako treba ali šuti, trpi…”.

“Nema to obraza sigurno. Fine teme su za javnost. Ostalo u njedra i psst… Ma budaletina neka, draga ženo.”

“Jah bona, vidi se da se baviš pozitivnim pričama, znaš ti znanje, ima u tebi selameta.”

Pauza završava i “gospođa” uzima osobnu kartu. Kaže: “Hvala na pomoći. Allah te nagradio, i tebe i tvoju majku mkoja te tako odgoji. A baš sam ludažena (smiješak), pa nismo se ni upoznale kako treba. Ispričašmo se al imena ne razmijenišmo. Refika (pruža ruku)”.

“Sedina, drago mi je. Za neke Sedina, za neke rospija, budaletina, žena koja priča puno, javno… Ali kažu da u drugima vidiš ono što si i ti sam.Nema načemu hvala, uvijek ću uraditi isto. A moja majka mi je ostavila nešto najvrijednije, odgoj, da joj Allah podari Džennet i sve njegove ljepote, jer umrla je. Tad je nastala ona priča o mitu koja tu rodicu uvrijedi, naljuti. U njedra više ne može stati, godinama tu skrivam sve. Sve javno, kako drugačije?! Oni čistog obraza ne trebaju da se boje, ostale pravda i treba da stigne. Pozdravite unuka, recite mu koga ste sreli. Rodici prenesite da ako je čista nema razloga da bude uvrijeđena. A ako savjest radi svoje to je onda nešto drugo”.

Znate “gospođo”, iskrenost nije loša osobina. Ako nekog zaboli moja iskrenost to moj problem nije. Iskren i loš čovjek nisu isto. Bolje i najgora istina nego najljepša laž.”

Zacrvrnila se, imala sam osjećaj da joj obrazi “gore”. Vjerujte da jeste. Ma ustvari briga me hoće li iko vjerovati, to se samo tako kaže. Dugi jezik nestade, kao da ga i nema.

“Nemojte da vam je neprijatno. To crvenilo pokazuje da i u vama ima selameta. Samo izbacite ono čula-kazala. Upoznajte pa tek onda sudite.”

Oborene glave ode, čeka je sin. Meni srce puno.

Sve što si mislila o meni sad je nestalo. Vidim po kraju.

Mogla sam ja ovo sve da obrnem, okrenem u svoju korist na način da kažem da me svi na svijetu vole, hvale… Neću, jer nije tako. I nek’ nije! Koštalo me dosta puta ali neka. Ja ne znam i neću drugačije. Bolje da me ubije iskrenost nego miluje laž.

Iskrenost nije loša osobina ali je rijetka pa nije zanimljiva. U moru istih loše shvaćaju i prihvaćaju drugačije, u bilo kojem smislu.

A onaj spušteni pogled žene, koja je mogla dva puta da me rodi po godinama, pečat je na mišljenje da je ovo dobar put. Težak, trnovit ali dobar.

Znate, iskreni ljudi nisu loši. Takvi trebaju da se cijene jer su skoro izumrla vrsta.

Autor: Sedina Perva / Dnevno.ba

ZADNJE VIJESTI